raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Dezinformacija
Izvorni članak je objavljen 22.07.2019. (Srpski telegraf)
Američki istraživači demantuju Srpski telegraf: Ne ukidamo vam prase na ražnju
25.07.2019.    Marija Vučić    Ilustracija; Foto: sr.wikipedia.org/ Micki
Prenoseći istraživanje o hrani i ekologiji, Srpski telegraf tvrdi da su „Amerikanci za efekat staklene bašte optužili roštilj i prasiće na ražnju“, a autorka teksta se podsmeva naučnicima da se „bakću ćevapima i prasićima dok svakodnevno nestaje stotine hektara šuma“. Jedan od autora izveštaja, međutim, za Raskrikavanje navodi da efekat staklene bašte ponajmanje ima veze sa pripremom hrane, a mnogo više sa uzgojem životinja i upravo sa sečom šuma zarad stvaranja novih pašnjaka. „U izveštaju uopšte nismo ni spomenuli roštiljanje“.
Srpski telegraf se poziva na istraživanje „Creating a Sustainable Food Future“ („Stvaranje održive budućnosti hrane“) koje je sprovela organizacija World Resources Institute.

Nakon uvodnih tvrdnji, ovaj tabloid piše da „mada ovo zvuči toliko neverovatno da ste verovatno pomislili da smo poludeli, reč je o zaključku do kog su došli naučnici sa čuvenog univerziteta Prinston“ i nastavlja:

„Američki stručnjaci za klimu, naime, tvrde da pripremanje hrane na roštilju (pljeskavice, ćevapi, kobasice...) i pečenje prasića, jagnjića i drugih životinja na ražnju, što je jedna od omiljenih srpskih „disciplina“, utiču na pojačano emitovanje štetnih gasova i dovode do efekta staklene bašte. Čak su došli i do zaključka da bi se emisija štetnih gasova drastično smanjila kada bi ljubitelji roštilja jeli samo jedan i po hamburger nedeljno, umesto tri, koliko je, kažu, prosek u SAD i Evropi“.

U nastavku teksta autorka Dragana Petrović konstatuje da se autori „bakću ćevapima i prasićima proglašavajući ih glavnim krivcima za klimatske promene u svetu i predlažući ih da nam zabrane“, dok svakodnevno nestaje stotine hektara šuma.

Kako, međutim, za Raskrikavanje potvrđuju sami autori istraživanja - niko ne predlaže da se išta zabrani.

Jedan od istraživača, Ričard Vejt, za Raskrikavanje objašnjava problematiku koja je mnogo složenija i ozbiljnija nego što je Srpski telegraf predstavlja.

Naime, naučnici su između ostalog istraživali na koje sve načine može da se optimizuje proizvodnja hrane u svetu, tako da se maksimalno redukuju posledice po okolinu, pre svega emisija gasova odgovornih za efekat staklene bašte.

Jedan od aspekata ove priče jeste i uzgoj preživara (goveda, koza, ovaca) koji u ovom trenutku zahteva mnogo više resursa nego što je dugoročno održivo i ima određene posledice po okolinu.

„Roštiljanje u izveštaju nismo spomenuli uopšte, jer se emisija gasova odgovornih za efekat staklene bašte, a koji su povezani sa hranom, zapravo i ne događa tokom pripreme hrane ili transporta, već pre nego što hrana uopšte napusti farmu“, kaže Vejt za Raskrikavanje.

Istraživanje, prema njegovim rečima, zaključuje da bi smanjivanje konzumacije mesa preživara (govedina, jaretina, jagnjetina) i zamena biljkama teorijski omogućila lakšu prehranu 10 milijardi ljudi do 2050. godine, bez daljeg uništavanja šuma i uz značajno redukovanje efekata staklene bašte.

Emisija ovih gasova bi se smanjila i do 30 odsto ukoliko bi ljudi u svim delovima sveta jeli najviše 50 kalorija mesa preživara dnevno, što je otprilike jedan i po burger po osobi nedeljno - polovina od onoga koliko se trenutno jede u SAD i oko 25 odsto od onog u Evropi.

„Mi pritom ne preporučujemo da se zabrani konzumacija mesa, i ne mislimo da svi treba da postanu vegani ili vegetarijanci. Više se radi o smanjivanju konzumacije ovog mesa u bogatim zemljama, kako bi se na nivou čitave planete stvorio prostor da povećaju svoju konzumaciju oni ljudi koji inače jedu vrlo malo mesa“, kaže on.

Kako je uzgoj životinja povezan sa efektom staklene bašte?

Vejt upućuje na jedan od svojih tekstova u kome detaljno objašnjava kako je uzgoj ovih životinja povezan sa klimatskim promenama.

Pre svega, krave i drugi preživari poput koza i ovaca, emituju metan kroz podrigivanje, s obzirom da vare travu i biljke. Reč je o gasu koji u velikoj meri doprinosi efektu staklene bašte.

Međutim, ono što je još važnije - u svetu u kome raste potražnja za mesom uzgoj goveda zahteva stvaranje novih pašnjaka. To dovodi do deforestacije, odnosno seče šuma, a čitav taj proces oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida.

„Prema jednom istraživanju UN-a iz 2013. godine, procenjeno je da su ukupne godišnje emisije gasova od uzgoja životinja bile oko 14,5 odsto ukupne emisije gasova, a od toga su goveda učestvovala sa 41 odsto“, navodi Vejt.

Procenjuje se da će globalna potražnja za govedinom i drugim mesima preživara porasti za 88 odsto do 2050. godine, zbog čega bi i ukupna površina pašnjaka mogla biti povećana na oko 400 miliona hektara, što je više od površine cele Indije. To će, kažu naučnici, značiti ogroman pritisak na šume, biodiverzitet i klimu.

„Rezultujuća deforestacija bi mogla da poveća globalnu emisiju gasa toliko da nas potpuno udalji od cilja koji smo postavili - da ograničimo rast temperature na 1,5 do 2 stepena“, piše on.

Pritom, goveda su najzahtevnija za uzgoj između ostalog i zato što žive duže od pilića i svinja - zahtevaju 20 puta više zemlje i emituju 20 puta više gasa. Jedno od rešenja leži upravo u optimizaciji uzgoja i proizvodnje goveđeg mesa.

„Unapređivanje kvaliteta ishrane i veterinarske nege, podizanje goveda na način koji će dovesti do efikasnije muže i korišćenje nekih tehnika poput rotacione ispaše, mogu povećati i produktivnost i zdravlje zemljišta i smanjiti emisije štetnih gasova“, navode naučnici i konstatuju da bi produktivniji uzgoj smanjio i deforestaciju s obzirom na to da bi nam bilo potrebno manje pašnjaka.

Smanjenje konzumacije mesa je samo jedan od aspekata. To ne znači da svi treba da postanu vegani, ali, kako podsećaju iz ove organizacije, smanjenje na oko 50 kalorija ovog mesa dnevno je i dalje iznad nacionalnog proseka u mnogim zemljama, a to bi „skoro pa eliminisalo potrebu za dodatnom ekspanzijom poljoprivrednih površina i deforestacijom, čak i u svetu od 10 milijardi ljudi“.

Čitavu ovu priču, međutim, Srpski telegraf je sveo na neutemeljenu tvrdnju „Hoće da nam ukinu prase na ražnju“, i poručio: „Sve nam diraj, samo omiljenu hranu nemoj“.
  Dezinformacija
Srpski telegraf „zna“ tačan datum za rešenje Kosova
Dan odluke koji će „razrešiti kosovski čvor“, prema pisanju Srpskog telegrafa je, ni manje ni...
  Analiza
Za pola godine više od 400 laži na naslovnicama četiri tabloida
Na naslovnim stranicama Kurira, Informera, Srpskog Telegrafa i lista Alo za prvih šest meseci ove g...
  Vest
Grad hoće da menja sliku o javnom prevozu, 90 miliona za reklamiranje u režimskim medijima
U nameri da „povećaju poverenje građana i promene sliku o javnom prevozu“ beogradske vlasti iz...
Medij koji je takođe objavio ovu vest:
 Republika.rs
Roštilj
Hrana
Efekat staklene bašte
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: