raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
Stejt deparment o Srbiji: Lažne vesti, napadi, novac samo za provladine medije
13.03.2020.    Vesna Radojević    Foto: Pixabay / Djordjeuuu
U novom izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji, citirane su i analze Raskrikavanja o broju lažnih vesti na naslovnim stranicama tabloida. U njemu se navodi i da Ustav Srbije garantuje slobodu izražavanja, uključujući medije, ali da su „pretnje i napadi na novinare, manjak transparentnog vlasništva u medijima i ogromna uloga države u medijskom sektoru podrivali te slobode“.
Veliki deo novog izveštaja o ljudskim pravima posvećen je i medijima, a u njemu se podseća i na analizu Raskrikavanja o broju objavljenih lažnih vesti na naslovnim stranicama tabloida.

„Pored izmišljenih vesti, isti tabloidi pokazali su jasnu pristrasnost Vladi Srbije, a tabloidi su rutinski negativno izveštali o opozicionim strankama, protestima građana i određenim susednim zemljama”, stoji u izveštaj uz podsećanje da su to podaci KRIK-a.

Kako su naveli, nezavisni mediji su bili aktivni, ali ograničeni da predstave drugačije poglede zbog prevelikog broja medija na tržištu i podrške vlasti provladinim medijima.

„Široka popularnost i zavisnost od vladinih sredstava za oglašavanje pogodovala je sadašnjim vlastima tokom izbornih perioda i otežala komunikaciju lidera opozicije sa potencijalnim glasačima“, navodi se u izveštaju i dodaje da su državna izdvajanja za medije direktno zavisila od podrške vladajućoj stranci, te da nisu služila za razvoj nezavisnog novinarstva.

Od januara do avgusta Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je, kako se navodi, 85 slučajeva u kojima su novinari „bili napadnuti ili im je prećeno ili su bili izloženi političkom pritisku“, a napadi su uključivali „vandalizam, zastrašivanje i fizičke napade“.

Kad je reč o cenzuri, u dokumentu se navodi da je bilo izveštaja da je vlada „aktivno težila da usmerava medijsko izveštavanje o brojnim temama“.

Predstavnici medijskih udruženja navode da je ekonomski pritisak ponekad dovodio do autocenzure u medijskim kućama, koje su se uzdržavale od objavljivanja sadržaja kritičkog prema vladi, strahujući od maltretiranja ili ekonomskih posledica“, piše u izveštaju.

U izveštaju se podseća na slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića, kao jedan od primera nasilja nad novinarima, te da je član SNS-a Dragoljub Simonović optužen kao nalogodavac. Kaže se i da vladini zvaničnici često targetiraju medije čije im se izveštavanje ne dopada.

Još jedan od slučajeva koji se pominje jeste i video snimak koji se u aprilu prošle godine pojavio na društvenim mrežama „Kako prepoznati izdajicu“, a u kome je meta bio novinar Slobodan Georgiev. Taj video je objavljen nakon što je BIRN, a potom i KRIK objavio fotografije brata Aleksandra Vučića, Andreja sa kontroverznim biznismenom Zvonkom Veselinovićem.

„2018. je predstavnik Bezbednosno informatine agencije (BIA) je na jednoj konferenciji rekao da najviše pretnji po državnu bezbednost dolazi od stranih špijuna u redovima opozicije, civilnog društva i jednog dela medija“, podseća se u izveštaju.

Kako o stanju pravosuđa i borbi protiv korupcije u Srbiji izveštava Stejt department pogledajte u vesti na sajtu KRIK-a.
  COVID-19
Najnovije informacije o koronavirusu
Ovaj tekst biće redovno ažuriran najnovijim informacijama u vezi sa koronavirusom COVID-19.
  Vest
Umesto izjavu, novinari u Zrenjaninu dobili krivičnu prijavu
Novinar Danijel Radić i snimatelj zrenjaninske televizije KTV pušteni su na slobodu nakon što su...
  Vest
U Somboru uhapšena devojka zbog kršenja izolacije o kojoj nije bila obaveštena
Ivana Berić iz Sombora uhapšena je osam dana pošto se vratila iz Bosne i Hercegovine zbog navodno...
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: